Kako se oprostiti kada oproštaj nije bio moguć?
1. Priznaj da je ostalo nezavršeno
Zatvori oči. Reci sebi:
„Nisam stigao/la da završim.“
Ne moraš to „popraviti“. Samo dopusti sebi da to prihvatš, tu istinu.
2.Napiši pismo toj osobi
Napiši sve što nisi stigao da kažeš. Sve što si želeo da podeliš.
Možeš koristiti ove primere:
- „Ono što nikad nisam stigao da ti kažem je...“
- „Želim da znaš da...“
- „Još uvek me boli što...“
- „Oprosti mi što...“
- „Hvala ti za...“
Kad završiš pismo, možeš ga: - Pročitati naglas (sam ili s nekim u poverenju)
- Spaliti (i zamisliti da dim odnosi tvoje reči do te osobe)
- Pusti neka voda odnese
3. Napravi zamišljeni razgovar sa njima u tišini
Zamišljaj da sediš s njima u tišini.
Kaži sve što nisi mogao tada.
I slušaj šta bi ti mogli reći sad.
Nekad to ne čujemo kao reči - već kao osećaj, sliku, spokoj.
4. Zamoli za oproštaj - i daj oproštaj
Ponekad u oproštaju stoji i krivica:
„Da sam samo bio tu...“, „Da sam rekao nešto više...“
Zamisli kako toj osobi daješ iz srca rečenicu:
„Oprosti mi.“
I primi ti njihovu:
„Oproštam ti.“
Zatim ti njoj daj oproštaj, ako je deo tebe još ljut, tužan ili ranjen.
5. Napravi ritual oslobađanja
Može to biti:
- Paljenje sveće svako veče 7 dana
- Sadnja cveća u njihovu čast
- Odlazak na mesto koje ste voleli
- Nošenje nekog simbola koji će te podsećati da ljubav nije nestala
6. Nastavi živeti sa onim što ostaje
Oproštaj ne znači zaborav.
Znači da daješ sebi dozvolu da nastaviš.
Da živiš i za ono što ste zajedno sanjali, voleli, želeli.
Da tvoje srce ostane otvoreno — ne kao rana, već kao prostor u kom i dalje živi ljubav.
7. Zaključak
Postoji prostor unutar nas gde možemo dovršiti ono što je ostalo nedovršeno.
Ne da bismo izbrisali tugu, već da bismo svom srcu dali mir.
Napravi to sada, u tišini i tu gorčinu i tugu od gubitka pretvori u ono što leči.
Jer iako neko ode, ljubav ne odlazi.
A oproštaj je most između onoga što je bilo i onoga što i dalje može da živi — u tebi.
