Zdrav život

Varenje počinje u ustima i završava se u crevima. Vrši se na 2 načina – mehanički i hemijski. Varenje je proces razlaganja hrane do nasitnijih sajstojaka. Varenjem se sve što smo pojeli usitnjava, prerađuje  i razlaže na hranljive sastoke.  Nesvarljivi ostatci se izbacuju. Varenje počinje u ustima i završava se u crevima. Vrši se na 2 načina - mehanički i hemijski. Mehanički se hrana usitnjava, prvo pomoću super secka, naših zuba, a zatim se šalje u  blender, želudac gde se meša, bućka i dodatno sitni. Svo to ustinjavanje hrane prati hemija, enzimi, kiseline, žuč i druge supstanjce koje vrše razlaganje. Tako da se varenje sastoji iz ...

Sirova ishrana podrazumeva da se jede  samo sirovo  voće, povrće, orašasti plodovi i sušeno voće, semenke, žitarice(klice), mahunarke,  hladno ceđena ulja,  med (po želji), super hrana (dodaci). Postoje strožije i blaže varijante ovog načina ishrane: Frutarijanci jedu samo voće. Radikalni frutarijanci jedu samo plodove voća koje je toliko zrelo da je samo od sebe palo na zemlju. Vegani su biljojedi Vegeterijanci su biljojedi koji jedu i mlečne proizvode i jaja  Peskovegetarijanci uz biljnu hranu jedu i ribu. Makrobiotičari jedu organski gajenu hranu, baziranu na celim zrnima žitarica i mahunarki.   Svi Izbegavaju beli ...

Čvrsta hrana se dugo vari dok ne postane pogodna hrana za naše ćelije i telo. Vlakna iz hrane  služe kao "prirodna metla" u crevima. Odvajanje vlakana kod pripremanja sokova omogućava vrlo brzo varenje sokova i preuzimanje hranjivih  sastojaka  Možemo da izaberemo celer kao primer za to.  Celer  je zbog visokog sadržaja natrjum hlorida jedna od najboljih životnih namirnica pomoću koje možemo odoleti velikoj vrućini. Ako ga jedemo celog,  potrebno nam  je dugo vremena za varenje.  Ako jedemo sirovi celer, dok osetimo njegovo blagotvorno dejstvo,  vrućina bi nas već  ...

Prihvatljive kombinacije - izbegavaj uzimanje tečnosti za vreme ili nakon obroka - jedi voće prvo, i čekaj barem pola sata do sledećeg obroka   Slatko voće dobro se kombinuje sa: slatkim voćem, na primer: banane i urme; polu kiselim voćem, na primer: banane i maline; zelenišem Polukiselo voće se kombinuje dobro sa:   polukiselim voćem, na primer: jabuka i kruška; slatkim voće, na primer: banane i maline;  kiselim voćem, na primer: kruška i mandarina;   zelenišem; Kiselo voće se kombinuje dobro sa:   kiselim voćem, , na primer: mandarine i kivi; polukiselim voćem, na ...

Skoro svi suvi orašasti plodovi, semenke i mahunarke sadrže blokatore enzima koje ih održavaju u uspavanom stanju do momenta klijanja. Potapanje neutrališe blokatore i imitira prirodni proces klijanja što dovodi do stvaranja vrednih enzima koji pomažu u boljem varenju i apsorbciji vitamina. Potapnjem nekoliko sati u vodi, ili preko noći, imaju svež i sočan ukus. Na primer, ako potopite seneke suncokreta na sat vremena, imaće isti ukus kao da ste ih tek izvadili iz suncokreta. Da bismo svarili semenje i orašaste plodove neophodni su nam enzimi. Postoje tri osnovne vrste enzima: enzimi za varenje, metabolički enzimi i prehrambeni enzimi. Enzimi ...

Apsorpcija hrane podrazumeva prolazak svarene hrane kroz crevnu sluzokožu u krvotok.  Na taj način hranljive materije iz hrane dospeju do krvi i ćelija. Brzina apsorpicje izgleda ovako: Voda - 0-15 minuta Ceđeni sok - 15- 30 minuta Ređuvelak (napitak od fermentisanih žitarica) - 20-30 minuta Lubenica - 20 minuta Dinja i bostani - 30 minuta Klice - 60 min Voće 30- 60 minuta Zeleni sokovi 60-90 minuta Povrće: sveža salata paradajz, zelena, krastavac, celer, paprika 30-40 min Žitarice: riža, pšenica 90 min Legumi: pasulj, grašak, leće (socivo) 90 min, soja 120 min Semenke: suncokret, tikva, susam 120 min, Orasi, bademi, lesnjaci itd ...

Poznato nam je pravilo trojke: bez vazduha prosečan čovek može da izdrži 3 minuta, bez vode 3 dana i bez hrane 3 nedelje. Vazduh Život započinje prvim udisajem a završava se izdisajem. Sva živa bića na planeti Zemlji da bi živela moraju da dišu.  Disanje je prva stvar neophodna za život. Mišić kojim se pravilno diše je dijafragma. Mi treba da dišemo stomakom, a ne plućima. Organ za disanje je nos. Nos je prilagođen tako da osim što udiše kiseonik, udiše i pranu, životnu energiju neophodnu za život. Većina nas se guši. Ne diše pravilno, naše ćelije su hronično bez kiseonika. Uloga disanja nije samo da obezbedi metabolizam i snabdevanje ćelija hranom i ...